Delovi harmonike

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Delovi harmonike

Počalji od Admin - micha56 taj Sre Okt 26, 2011 8:10 am

PISAK ("JEZIČAK", "GLAS")



Osnova proizvodnje zvuka je treperenje vazduha kroz uski prolaz izmedju otvora na pločici i vibrirajućeg metalnog jezička, koji je jednim delom zakovan za dno pločice. Od dva otvora pločice, jedan pokriva jedan metalni jezičak sa jedne strane, a do njega je susedni otvor prekriven kožnom trakom (kožicom). S druge strane pločice nalaze se isti otvori ali su zamenjena mesta jezička i kožice. Dakle, otvor koji je s jedne strane prekriven jezičkom, s druge strane ima kožicu, i obrnuto s druge strane pločice.

Pritisak vazduha kod otvaranja meha zatvara kožicu s jedne strane, sprečavajući protok vazduha, koji bude proteran kroz tanki prolaz oko jezička, odižući kožicu na suprotnoj strani (ispod glasa) i proizvodeći tako ton. To se može dešavati samo u trenutku kada je pritisnuta dirka na klavijaturi harmonike, koja tako otvara gornji ventil ispod poklopca harmonike,i tim putem se vazduh (ton) može provući van harmonike.



FASEN ("GLASOVI", "REEDS")



Drveni nosač glasova sa izdubljenim otvorima i komorama za prolaz vazduha, na koji se postavljaju glasovi u otvore, zove se "fasen". Na njemu je, dakle, skup glasova (za svaku dirku drugi), te kroz njega vazduh ne prolazi i ne stvara ton, dok se pritiskom na dirku klavijature ne otvori prolaz vazduha kroz pripadajući ventil na gornjem delu tela harmonike (ispod poklopca), a za pripadajući otvor pripadajućeg glasa.

Višeglasna harmonika ima više fasena (skupa glasova), prema broju kojih se ponekad harmonika definiše opisno kao npr. "troglasna" (tri fasena ili skupa glasova), "četvoroglasna" (četiri fasena), "petoglasna" (obično 16+8/+8+8+4)... Naime, uglavnom, različiti faseni imaju skupove glasova različitih veličina i debljina, radi proizvodnje tonova različitih dubina, pa tako glasove koji daju najdublje tonove uglavnom nazivaju Bassonom ("šesnaestice" po debljini mereno u delovima inch-a), zatim su tu manji ("osmice"), koje prema položaju u kabini (komori) ili van nje, zovemo "klarinet" ili " sopran", te najtanji i najmanji ("četvorke"), tzv. pikolo.

PRIM (DESNA STRANA) - bezkabinski -



Desna strana harmonike od centralnog meha (gledano sa svirača), se sastoji od dela tela sa dirkama (tastatura) i dela sa fasenima i registrima, a koje može biti izvedeno kao jedinstvena komora za sve fasene, kod koje vrste ton ide van na ventil pri otvaranju gornjeg poklopca ventila (produžetak dirke). Taj tip harmonike uglavnom ima oštriji, prodorniji ton i uglavnom se radi za proizvodnju harmonika za francusko i slična tržišta. Karakteristično je i najčešće štimovanje većeg nivoa "mussette"-a, koji je prepoznatljiv u šansonama i slovenačkim polkama npr. Pri tome se kod četvoroglasne harmonike (slika) najčešće koriste jedan fasen "šesnaestice", te dva "osmice" (plus pikolo )ili tri "osmice" (bez pikola). Te se osmice tada namerno malo raštimaju međusobno (ne glasovi međusobno, već skupovi glasova). Tada dobiju taj karakteristični ton "polka" štim-a.



PRIM (DESNA STRANA) - kabinski



Desna strana harmonike, kod kojeg je deo tela iznutra posebno ograđen poprecnom pregradom, a podloge fasena se postavljaju poprecno na os, zove se kabinsko telo (telo - "cassotto" tipa ili telo sa komorom). Tu harmoniku karakteriše mogućnost dobijanja puno dubljeg, "zaobljenijeg", glađeg tona, karakterističnog za jazz i balkansku muziku. Te se harmonike ređe koriste za "polka stil" svirke i uglavnom se drugačije i koncipiraju. Neki retki proizvođači harmonika uspeli su uspešno da pomire ta dva različita sveta zvuka, pa u nekim svojim proizvodima tako doneli mogućnost kvalitetnog korišćenja instrumenta za obe vrste muzike. To su npr. Paolo Soprani, tip Super paolo (13+7), pa SIWA eFigli, tip Cobra (slika)...

Kod svih ovih harmonika (kabinskih), "komora" definiše i dodatne nastavke na dirkama prema poklopcima ventila (klapnama), sa gornje strane tela (ispod poklopca), gde su dva otvora ventila pokrivena na gornjem delu tela, a dva kabinska ulaze ispod početka nastavka dirke (završetka spoljnog dela dirke) prema otvorima komore.



REGISTRI





Desna strana sa skupom glasova ima mogucnost "bojenja" zvuka harmonike. Naime, karakteristika harmonike sa vise fasena je da postoji mogucnost jednostavnog sviranja npr. jednog glasa na jednom fasenu, onda recimo drugog glasa iste visine tona ali razlicite boje (dubine) na drugom fasenu (pomocu pritiska na dugme registra) ili istovremenog sviranja po jednog glasa iste visine tona ali na dva razlicita fasena, sto rezultira drugacijim tonom i po boji i po karakteru dubine tona.

Registri sluze za otvaranje ventilnih otvora, kako bi vazduh mogao da prolazi, ili bio zatvoren, za sve ili samo za neke fasene (klapne dirki klavijature odredjuju glasove/visine tonova, a registri odredjuju koji ce skupovi tonova biti u igri.)

Kod troglasnih harmonika postoje tri fasena (skupa glasova) sa razlicitim mogucnostima kombinovanja istovremenog sviranja tonova iste visine na maksimalno tri fasena (tri tona na istoj dirci).

Kod cetveroglasne se mogu svirati pritiskom na jednu dirku istovremeno cetiri jezicka - po jedan na svakom od razlicitih fasena.

Piccolo 4' Poslusajte primer(mp3)
Clarinet 8'Poslusajte primer(mp3)
Basson16' Poslusajte primer(mp3)
Oboe4' + 8' Poslusajte primer(mp3)
Violin8' + 8' Poslusajte primer(mp3)
Mussete (imitation) 4' + 8' + 8'Poslusajte primer(mp3)
Mussete (authentic) 8' + 8' + 8'Poslusajte primer(mp3)
Organ 4' + 16' Poslusajte primer(mp3)
Harmonium 4' + 8' + 16' Poslusajte primer(mp3)
Bandoneon8' + 16' Poslusajte primer(mp3)
Accordion 8' + 8' + 16' Poslusajte primer(mp3)
Master 4' + 8' + 8' + 16'Poslusajte primer(mp3)

Pored uobicajnih tastera registara koji se nalaze pored klavijature, profesionalne harmonike cesto imaju bar jos jedan ili dva dodatna tastera.Jedan moze da bude na vrhu instrumenta i pritiskati se bradom, a drugi sa strane pored klavijature i pritiskati se dlanom. Ovi registri su na takvim pozicijama radi mogucnosti sto brze promene u toku sviranja.



MEH



Da bi se izbeglo prvobitno duvanje ustima u cevi, ili kasnije u glasove, u prvo vreme se prešlo na korišćenje starih klasičnih mehova (kao za kovačke peći), a kasnije se došlo do ideje da se meh nekako montira na harmoniku.

Tako je danas meh smešten između desne i leve strane, odnosno između fasena prim i bas sekcije, kako bi mogli istovremeno da se pokreću glasovi obe sekcije. Današnji meh je od kvalitetnog materijala koji može izdržati velike napore i teške uslove, a posebnom konstrukcijom glasova, meh se koristi u oba smera. To je postignuto obostranim jezičcima na glasovima i obostranim kožicama. Zahvaljujući ovoj konstrukciji, vazduh prilikom razvlačenja meha pokreće jezičak na jednoj strani, na toj strani se pod pritiskom vazduha kožica priljubi i sprečava delovanje vazduha na jezičak na suprotnoj strani, a otvara se kožica na drugoj strani (ispod jezička s ove strane), te on slobodno zatitra. Kod promene smera meha (sklapanje), menjaju se uloge: kožica sa one strane se priljubljuje, pa jezičak s ove strane ne titra...

Mehovi su danas vezovi tela harmonike, imaju svoj okvir, kako bi se zadržalo svojstvo nepropusnosti vazduha na spojevima, lajsnama su zaštićeni njihovi uglovi, a posebnim trakama rubovi meha.

BAS SEKCIJA



Bas odeljak je po glasovima jednak desnoj strani, ali sa mnogo debljim glasovima, koji proizvode mnogo dublje tonove. U delu mehanike je mnogo kompleksniji, sa mnogo komplikovanijim mehanizmom pločica, metalnih vodjica i poluga, koji omogućavaju da se, npr. pritiskom na akord dugme, odsvira akord sastavljen od više tonova različite visine.

Takođe postoji različit broj basova, već prema nameni harmonike. Kod diatonskih harmonika su tu i manji broj redova i drugačiji sastav mehanike, a kod klasičnih, različit broj basova je definsan veličinom harmonike, potrebama tipa i harmonike i svirača. Uobičajno se pojavljuju najčešće harmonike sa 120 basova (uspravno šestoredne), zatim 140 basova (dodatni uspravni red), zatim 96 basova (manje horizontalnih redova), pa 80 (uspravno petoredne) basova... Zavisno o broju fasena, susrećemo najčešće petoroglasne u basu, a neretko i četvoroglasne. Zavisno od najdubljeg bas glasa imamo G-bas (optimalan za narodnu muziku), a neretko i A-bas ili E bas (posebna izvođenja, za velike harmonike zbog sporog titranja i velikog puta titraja glasa). Convertor, ili neki drugi tipovi koncertnih harmonika, imaju specifičnu mehaniku sa drugačijim odzivom i rasporedom dugmadi, čak i brojem dugmadi...

Na sledećoj slici možete videti raspored dugmadi standardnog bas sistema (STRADELA SISTEM):


klik na sliku za uvećanje


Ovde je prikazan KOMBI bas sistem:


klik na sliku za uvećanje


Posto je ovde rec o delovima harmonike, da dodam na sve gore receno i jos nesto o razlicitim tipovima dirki koji mogu da se sretnu.

STANDARDNE BELE DIRKE




SEDEFASTE DIRKE




DIRKE SLONOVA KOST



Prilog o delovima harmonike napisao Webmaestro sa foruma Muzika Harmonike. Zahvalnost.
avatar
Admin - micha56
Administrator
Administrator

Broj poruka : 1249
Poeni : 1856
Datum upisa : 25.10.2011
Godina : 61
Lokacija : Ćuprija

http://micha56.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu