Toma Zdravkovic

Toma Zdravkovic


Toma Zdravković, za prijatelje Dado, svet je ugledao 20. septembra 1938. u se-lu Pečenjevcu, kod Leskovca. Odrastao u nemaštini i siromaštvu, kao jedno od peto-ro dece, nije ni mogao da očekuje moralnu podršku Svevišnjeg. Brzo je shvatio da ga život na selu ne privlači, niti je sebe mogao da zamisli kao individulnog poljo-privrednog proizvođača koji šuruje sa društvenim sektorom. Umesto o njivi, dečački naivno, maštao je o pevanju: oni koji su ga slušali kako pevuši, vrteli su glavom i tvrdili da „tu ima nečega". Šta konkretno, nisu znali, jer im Toma, onako mršav i žgoljav, nikako nije ličio na pevača koji je u seoskim predstavama morao da bude korpulentan i jak. Ohrabren punoletstvom, Toma je rešio da krene u svet preko neizbežnog Leskovca. Tu je, sas-vim slučajno, gladan i promrzao, upoznao Silvanu Barjaktarević (kasnije Armenulić) i na njenom primeru se uverio da od mu-zičke budućnosti ništa nema bez kafane.
Sredinom pedesetih, kafane su imale rang kulturnih ustanova. U njima se nije provodilo vreme - tu se živelo. Jelo, piće i domaćinska usluga bili su svetinja, baš kao i muzika na čijem se imenu gradio ,,imidž" kuće i njen ugled. Odlazak u kafanu bio je umetnički doživljaj, daleko sadržaj-niji od pokretnih filmskih slika ili pozorišne drame. Još kad krene pesma, u obla-ku dima i hektolitru alkohola - umetnosti nikad kraja!
Po prvi put u takvom okolišu našao se Toma Zdravković u leskovačkoj „Dubočici". Nije mu bilo teško da uleti u film čiji su kadrovi, samo za posmatrače, stalno bili jednolični: tura pića, tura pesme, tura od gostiju, tura za goste. U muzikantskim kru-govima brzo se čulo da u Leskovcu peva „neki Toma" i da sve zna: narodne, zabav-ne, starogradske pesme, francuske šansone i italijanske kancone. Sa reputacijom muzičkog mahera, uputio se u tuzlanski hotel „Bristor" i na licu mesta šarmirao pu-bliku koja je iz večeri u veče punila salu. Postao je lokalni estradni heroj, ali se tim nije zadovoljavao: želeo je da sam nešto komponuje, Page Rankingčkao je po klaviru, i konač-no napravio pesmu „Anđela" za koju je bio ubeđen da je genijalna, ali kad je video da mu se orkestar smeje - shvatio je da još nije kompozitor.
U Tuzli se prvi put ozbiljno zaljubio. Upoznao je visoku, vitku plavušu Slavicu, rodom iz Travnika, studentkinju u Beogra-du. Za nju je našao stan u Tuzli, maštao o venčanju, uveren da se tako moralne devojke više ne sreću. Jednog dana, našao je Slavičin dnevnik i šokirao se: njegova me-zimica pedantno je vodila podatke o svom intimnom životu sa poznatim i nepoznatim muškarcima. Želeći da joj pruži još jednu priliku, po isteku ugovora u „Bristolu", To-ma je Slavicu, preko Beograda, poveo u Novi Sad.
„Došli smo prvo u Beograd - pričao je Toma Zdravković novinaru Draganu Gajeru jula 1971. u „Politici ekspres". - U ono vreme bio mi je dobar prijatelj Dragan Toković koji je pevao u kafe-baru „Terazije". Obratio sam mu se za pomoć i zamolio ga da me preporuči nekom lokalu. Toković, veoma popularan, nije više hteo da peva u Bezistanu, pa me je upoznao sa šefom ba-ra. Misleći da sam na nivou Dragana Tokovića, ponudio me je da ga zamenim. Sutra-dan je održana proba. Uhvatila me je grd-na trema, jer su tad u kafe-baru u Bezista-nu svirali najbolji muzičari, kao Vasa Belošević, saksofonista Caki ili Lale bubnjar. Da sve bude gore, na probi su se obreli i slavni fudbaleri Dragoslav Šekularac i Zo-ran Miladinović. Tad sam prvi put u životu video Šekularca. Ta velika imena su mi se podsmevala dok sam pevao... Utučen i iskompleksiran, uopšte nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom i da sa njim čavrlja kao sa starim prijateljem. Shvatio sam da tu nešto nije u redu tek kad sam im pri-šao. Pred celim društvom rekla je kako mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela „Balkan" (...) Nije se vra-tila do osam uveče, tako da sam opet kre-nuo iz hotela. Pojavila se tek posle ponoći, u društvu Zorana Miladinovića i nekih devojaka i mladića". Ne želeći da sebi prizna istinu, Toma je sa Slavicom krenuo u Novi Sad. Na jedvite jade dobio je angažman u hotelu „Vojvodi-na" i nastavio sa svojim ljubavnim muka-ma.
Nezadovoljstvo na privatnom planu reflektovalo se i na posao: Toma je tražio stepenicu više i konačno dobio priliku da 1962. peva u baru beogradskog „Metro-pola". U modi su bili šlageri i kancone tipa „Ave Marija", „Granada", „Katari" i „Gitara romana". Često je gostovao u okolini Beo-grada, pa je tako svratio i do Zrenjaninskog hotela „Vojvodina". Jedne večeri upoznao je zgodnu crnku: ime joj je bilo Olgica. Sasvim omađijan, zaboravivši na Slavicu, Toma ju je pitao da se uda za njega i da iznenađenje bude veće, devojka je pristala! Brak je izgledao uspešan sve dok Toma 1963. nije dobio poziv za vojsku: mada je brzo pušten, zbog slabog zdravlja, bračne trzavice su počele i ne-koliko meseci kasnije Toma i Olgica su se razveli u Osijeku.
Kao što ostali svet menja košulje, Toma je u to doba menjao kafane: pevao je u no-vosadskom „Putniku", beogradskoj „Topčiderskoj noći" i na Svetom Stefanu
„Odleteo sam do Titograda nekim sta-rim „konvejerom" - pričao je Zdravković, u ispovesti za ,,TV Reviju" 1984. godine. - Stigao sam u Titograd uveče. Sećam se, došao sam do hotela „Crna Gora" i pitao se kako da dospem do Sv. Stefana. Niti znam gde je to, šta je, totalno nepoznat kraj! Predžonjao sam do jutra na nekoj klu-pi u parku, jer nisam imao lovu za hotel. Ma, love nikad nije bilo. Išlo se, tako, bez para (...) Tako sam stigao i do Svetog Ste-fana, upoznao orkestar i počeo da pevam na najlepšoj terasi na Jadranu.
Jednog da-na, vraćajući se sa plaže, svratim do re-cepcije. Kažu, imaš telegram. Meni se go-dinama niko nije javljao. Ni od kuće, niti sa bilo koje strane. Ma, ni moji, iz Pečenjevca, prema Leskovcu, nisu mogli znati gde sam. Ja sam se od njih otkačio, i od kafane do kafane, po celoj zemlji... Uzmem tele-gram, a u njemu stoji da se hitno javim jed: nom lekaru u sarajevskoj bolnici. Lekar, koji je poslao telegram, dodaje da je Slavica teško bolesna i da želi da me vidi. To me je totalno šokiralo..."

Kad je stigao u Sarajevo, Slavicu nije mogao da prepozna: izgubila je trideset kilograma, bila neizlečivo bolesna. Samo je ćutala, ništa nije govorila. Sasvim razo-čaran, Toma se nije ni vraćao u Sveti Stefan. Želeo je da ostane u Sarajevu pored Slavice, ali angažman nije mogao da dobi-je. Morao je opet u Tuzlu, u „Bristol", gde mu je nekoliko dana kasnije stigao još je-dan telegram, ovog puta sa obaveštenjem da je Slavica umrla. Nije imala ni dvadeset godina.
Tako je nastala pesma „Buket belih ru-ža" o čijoj genezi Toma nije javno govorio. Jedino je publika - još tada u „Bristolu" - osetila da Toma ne peva pesmu, već svoj život.

Toma Zdravković je rođen u selu Pečenjevce, kao vrlo mlad je prešao u Leskovac zbog nezaposlenosti. Bio je boem, a srpski list Kurir ga čak naziva i prvim boemom srpske narodne muzike.[1] četiri puta se ženio. Iako je alkohol bio najveći neprijatelj njegovog zdravlja, do poslednjeg dana je pio. Dugo se mučio sa rakom prostate, ali se nije pridržavao saveta lekara.
Toma Zdravković je bio čovek koji bi jednoga dana bio ekstremno bogat, a već sledećeg nije imao ni za hleb i mleko. Veruje se da kada je umro, nije imao para ni za sahranu, jer je navodno sve potrošio na poroke. Umro je 30. septembra 1991. godine u Beogradu, gde je i sahranjen na Centralnom groblju.
Svoju pevačku karijeru je započeo prvo u Leskovcu, a zatim i u Beogradu, u kafanama. U početku je imao vrlo malo uspjeha,[2] ali je kao već iskusan pevač dočekao eru masovne proizvodnje ploča i kaseta, te je vrhunac svoje slave doživeo 1980ih.
U većini njegovih pesama, violina daje melanholičnu atmosferu. Uglavnom je tekstove za pesme sam pisao i skoro uvek su bile autobiografske. Reč je o kafanskim, ljubavnim pesmama, kojima dodatni duh daje njegov umirujući glas, u kojima se uglavnom govori o neuzvraćenim ljubavima i patnjama.
Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i dan danas veliki hitovi. Neke od najpoznatijih su Dal je moguće, Branka, Dotako sam dno života, Kafana je moja sudbina, Prokleta nedelja itd.
Tomin veliki prijatelj Kemal Monteno je napisao pesmu o njemu, koju je Toma snimio, Pesme moje.
Njegov rođeni brat, Novica Zdravković, je takođe pevač narodne muzike.
Toma Zdravković se pojavljuje u ulozi pevača u dva filma (Balkan Ekspres 1983. i Bolje od bekstva 1993) i dve TV serije (Doktorka na selu 1982. i Bolji život 1987)).
Sledi spisak albuma Tome Zdravkovića. Albumi označeni sa Album nisu imali naslov.

Album (1971)
Nikad neću da te zaboravim (1976)
Album (1979)
čekaj me (1981)
Prokleta nedelja (1982)
Dva smo sveta različita (1983)
Dotak'o sam dno života (1984)
E moj brate (1986)
Da li je moguće (1987)
Evo me opet (1988)
Kafana je moja istina (1990)

Sledi spisak singlova sa pesmama Tome Zdravkovića.
1963 Diskos
1. što te večeras nema 2. Šena mog prijatelja 3. Deca zemlje 4. Esađerata
1967 Duet Stefanović Milina i Toma Zdravković
1. Cvetak mali s rosom razgovara 2.Kad se laste vrate 3.Kad zora zarudi 4.Kolko dana mi ne govorimo
1967 Duet Stefanović Milina i Toma Zdravković
1. Detelina s četir' lista 2. Idem u armiju 3. Još uvek te, draga, volim 4. Sinoć zvezda s neba pade
1968 Toma Zdravković uz ansambl Zorana Pejakovića
1. Dan po dan 2. Sva u belom 3. Buket belih ruža 4. Gde si bila devojčice
1968 Jugoton
1. Ciganka 2. Nikad neću da te zaboravim 3. Marta 4. Anđela
1968 Jugoton
1. Ja nemam baš nigde nikog na ovom svetu 2. Voli me do sutra
1968 Jugoton
1.Kamena stena 2. Rogonja
1969 Jugoton
1. Dok tebe nisam sreo (festival "BEOGRADSKO PROLEćE" 1969) 2. Duška
1969 Jugoton
1. Odlazi, odlazi (Ilidža 1969) 2. Sjetićeš se mojih riječi
1969 i srebrna 1970 Jugoton
1. Nedžmija 2. Noći su tužne sve 3. Ljubavi, živote moj 4. Neću plakati zbog tebe
1970 Jugoton
1.Kad se voli što se rastaje 2. Beograde ponositi 3. Idi zauvek 4. Tamburaši, tamburaši
1970 Jugoton
1. Boli, boli, boli (Ilidža 1970) 2. Rastajemo se
1970 Jugoton
1. Sliku tvoju ljubim (Beogradski sabor 70) 2. Danka
1970 Jugoton
1. Dete ulice 2. Dolazi, dolazi
1971 Toma Zdravković i Kitty Swan
1. Pesma o Kitty Swan 2. Ima dana
1971 Pesma leta - Vranje 1971 Jugoton
1. što te večeras nema (Pesma leta 1971) 2. što je tužna tako ova noć (Ciganka)
1972 Jugoton
1. Poslednje pismo (Beogradski sabor 71) 2. Sudbino
1972 Jugoton
1. živorade 2. Bez ljubavi
1972 Jugoton
1. Noćas sam tužan, ciganko moja 2. Majci za rođendan
1973 Diskoton
1. Petlovi poje 2. Stojane, sine
1973 Diskoton
1. Prokleta nedelja 2. Nado, Nado
1974 Jugoton
1. Sutra se vraćam kući 2. Lele, lele, ciganko
1978 Jugoton
1. Jugoslavijo 2. Uželeh se, majko, Beograda
1979 Hit parade RTB
1. O, majko, vrati se 2. Ti si moje proleće života
1980 Jugoton
1. Umoran sam od života 2.Kari šabanovi
1980 Sarajevo disk
1. Zbogom, moja mladosti 2. Stara uspomena
1980 Jugoton
1. Mirjana 2. Suze moje
1988 (sa albuma "Evo me opet") Jugoton
1. Svirajte, cigani 2. Da mi je stari živ

1983 Ja žudim (duet Tanja Bošković, iz filma "Balkan expres") 1983 Lili Marlen (iz filma "Balkan expres") 1983 Lilijana Lili (iz filma "Balkan expres") 1983 Maramica markizet (iz filma "Balkan expres")